Online konferencija o ulozi snova u umetničkom stvaralaštvu / 25-27. april 2025.
Da li umetnici zapisuju svoje snove? I šta rade s njima posle – da li ih promišljaju, tumače, pretvaraju u umetnička dela? Kako snovi utiču na njihov proces stvaranja? Koju ulogu u tom procesu igra intuicija? Šta znači biti umetnik danas – kako umetnici vide svet u kojem živimo, da li se osećaju kao deo neke grupe ili pokreta, i da li njihova dela odražavaju šira, kolektivna strujanja? Na ova pitanja pokušalo je da odgovori pet umetnika aktivnih u oblastima filma, stripa, slikarstva, muzike i pozorišta: Aleksandar Zograf, Narcis Alispahić, Milan Đurđević, Didem Kris i Sonja Đekić, koja je i autorka konferencije.
Sonja Đekić je filmska rediteljka koja pod motom „dokumentarni film je poslednja avantura na planeti!“ istražuje život, neprestano preispitujući sam medij filma.
U uvodnom predavanju stavila je fokus na važnost zapisivanja snova. Predstavila je i svoj višegodišnji rad na filmu zasnovanom na zapisima snova umetnika Vladana Radovanovića, kada je i počela da promatra ove zapise kao fiktivno-faktičke beleške: svojevrsnu arhivu iz koje je moguće stvarati. U svom predstavljanju ove jedinstvene zbirke snova, osvrnula se na to kako je estetika Radovanovićevog Snevača uticala na njene lične snove, kako se film kao medij – po svojoj prirodi snolik – razlikuje od filma zasnovanog na zapisima snova, te kako ju je višegodišnje izlaganje tuđim podsvesnim sadržajima i arhetipskim slikama oblikovalo. Gost iznenađenja na Sonjinom predavanju bila je pijanistkinja dr um Marija Popović Stojadinović koja je ukratko predstavila svoj višemedijski rad zasnovan na zapisima snova "Usnuli fantom" - projekat koji je posvetila Radovanoviću, koji joj je bio dugogodišnji mentor.
Aleksandar Zograf (pravim imenom Saša Rakezić) jedan je od najistaknutijih strip autora sa prostora bivše Jugoslavije, čiji su radovi objavljivani i prepoznavani širom Evrope, Amerike i Japana. Još od ranih devedesetih, kada je kroz fanzine i nezavisne izdavače počeo da objavljuje introspektivne stripove zasnovane na snovima i unutrašnjim stanjima, Zograf ostaje istrajan u istraživanju nesvesnog i oniričkog.
U svom predavanju Zograf se osvrnuo na različite forme snova, kroz prikaz tridesetak strip tabli koje je posvetio ovoj temi. Iako se san najčešće definiše kao stanje dubokog sna tokom REM faze, Zograf skreće pažnju na druga, često neimenovana stanja – poput polusna, hipnagogičkih vizija i lucidnog snevanja – koja imaju snažan potencijal za umetničku inspiraciju. Njegovi stripovi i ilustracije zadiru upravo u te granične prostore svesti, istražujući i teme kolektivnog nesvesnog. Zograf je govorio i o narodnim sećanjima na događaje koji nisu zabeleženi u istoriji, kao i o savremenom društvenom trenutku, u kojem prepoznaje tragove dubljih, zajedničkih unutrašnjih procesa.
www.aleksandarzograf.com
Narcis Alispahić je umetnik poreklom iz Bosne i Hercegovine, koji se školovao u Novom Sadu i Ženevi, a živeo i stvarao u Francuskoj, Ekvadoru i, u novije vreme, Estoniji. Njegov raznolik umetnički opus obuhvata slikarstvo, crtež, štampu, skulpturu i video radove, a karakteriše ga izraz snažno obojen neoekspresionizmom i filozofskim promišljanjem savremenog sveta.
U svom predavanju Narcis je govorio je o ličnom i umetničkom putu, kroz geografiju putovanja, ali i unutrašnje pejzaže koji su nastajali dugogodišnjom praksom crtanja bez vizuelnih referenci. Vremenom, njegov unutrašnji svet postao je toliko bogat da ga podsvest prepoznaje kao realan – pa danas često sanja da putuje u gradove koje nikada nije posetio: Adis Abebu, Pjongjang, London, Najrobi... U tim snovima Narcis je, kako sam kaže, ono što je oduvek želeo da bude: posmatrač lepote stvorenog sveta. Predavanje je otvorilo pitanja o ulozi intuicije u umetničkom radu, važnosti vaninstitucionalnog obrazovanja, kao i o arhetipskoj figuri Mentora.
www.narcisalispahicartist.wordpress.com
Milan Đurđević je nagrađivani kompozitor primenjene i ozbiljne muzike, poznat po radu na filmovima, animiranim serijama, savremenim baletima i televizijskim projektima; on je i dugogodišnji urednik muzičkog programa u Domu kulture „Studentski grad“.
U svom predavanju Milan je podelio lično iskustvo rada sa snovima kroz višedecenijsku praksu zapisivanja i analize, oslanjajući se i na brojne naučne uvide i tehnike koje je primenjivao. Polazeći od jednog naizgled banalnog, ali proročkog sna koji mu se javljao u serijama, govorio je o tome kako je otkrio da su mu ti snovi postavljali temeljna pitanja: Šta je realnost? Ko je zapravo Snevač? Učesnici su imali priliku da čuju i kratku originalnu muzičku temu koju je Milan sanjao, kao i primere iz istorije klasične muzike koji su, slično, nastali iz snova ili bili njima nadahnuti – poput Tartinijevog „Đavoljeg trilera“ i Ligetijevih „Satova i oblaka“.
https://open.spotify.com/artist/5rHayvTpgYS9b2h7Rzfz6U?si=VAE6gaXRRAq4cN6Ep6Xxmw
Didem Kris je multidisciplinarna umetnica poreklom iz Turske, koja živi i radi u Beču. Njeno stvaralaštvo obuhvata savremeni teatar, performans i pisanje. U svom radukombinuje praksu sanjanja sa metodama savremenog „devised“ teatra – kolektivnog, eksperimentalnog pristupa pozorištu.
Didem je govorila o tome kako snovi, iako krhki i prolazni, mogu postati snažni alati umetničkog i društvenog otpora. Kroz svakodnevno vođenje dnevnika snova, istražuje načine da pejzaže iz sna pretoči u scenske svetove – poput onih u predstavama OutLoud i Out Loud Resistance, koje prikazuju podzemne gradove izgubljenih glasova i snovitog bunta. Njeno predavanje bilo je i poziv da pozorište zamislimo kao prostor ukome se otpor ne samo izgovara, već i – sanja.
https://www.ddmkrs.com
.png){kind=logo}
